За Радицу је време потпуно стало. Она не зна ни која је година, ни који је месец, ни који је датум. Не зна ни ко је на власти у Србији, ни која је валута у оптицају. Последњи пут човека је видела пре пет месеци. Иако нема и не зна много тога, Радица опет делује задовољно и испуњено. Једина жива бића са којима свакодневно комуницира су њене овце и птице.
Од Радичине колибе до најближих кућа у селу Осоници има пет километара. Ова жена само једном годишње силази међу људе, у село Осоницу. Живи од суме коју током лета продаје човеку у ког има поверења, а који јој уместо новца за огревно дрво, набавља брашно, шећер и друге потрепштине за кућу.
Радица има страх од камере и фотоапарата, јер се плаши да ћемо јој, у тој кутији, како она назива камеру, заробити душу.
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1%201/676501/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%20%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B0.html
Нема коментара:
Постави коментар