Међутим, у афери са лажним облигацијама, познатој као Убски каиш, Радовановић је зарадио робију, а мало пошто је пуштен на слободу, поново је ухваћен због атентата на Михаила Обреновића и стрељан са осталим завереницима.
У то доба Ваљево је добило прве отменије хотеле, "Гранд" и "Секулић". Иако су власти разврстале гостионице према класама, Ваљевци су имали сопствену категоризацију.
Било је места у које човек од угледа никада не би зашао, а било је и газда које нису било кога пуштале у локал. Тако је Буца, кафеџија код "Гранда", непожељним муштеријама још са врата викао: "Није ту онај кога тражиш!".
Кафане су се делиле и према страначким наклоностима. Знало се да је "Златибор" радикалска кафана, а да су се у пивници "Србија" окупљали чланови Демократске странке.
Седећи пред својом кафаном радикали су непрестано уједали демократе, али им ни ови нису остајали дужни. Још се памти како је адвокат Андра Миладиновић седећи пред "Србијом", превеслао свог колегу из "Златибора".
Тај, радикалски адвокат је више пута мењао политичко убеђење и чланске карте, па му једне вечери виче чика Андра: "Где си сада, злаћана челенко?" Онај изненађен, али враћа лопту. А чика Андра наставља још гласније, тако да га чују и гости обе кафане и пролазници: "Кад су оно Турци терали старог Вујадина у проклето Лијевно, на глави му је била злаћана челенка, баш челенка од сувога злата. Окреће се на све четир' стране, окреће се како ветар дува!".
Само једном су ове кафане сарађивале, и то када су у Ваљеву гостовали чувени шабачки музичари Цицварићи. Саобраћај није ишао улицом Војводе Мишића до поноћи, јер је насред пута постављен сто са музикантима, тачно између "Златибора" и "Србије".
Пред сваком су се окупиле муштерије, а музика је свирала свима, и свима узимала бакшиш. "Србија" се прва модернизовала, пошто је 1910. њен власник Тиосав Благојевић монтирао први стални биоскоп у Ваљеву. Касније је биоскоп радио и у хотелима "Секулић" и "Централ", док су у "Гранду" извођене и позоришне представе.
Које су опасне коверте
Сава Лазаревић, позивар среског начелства, тачно је знао где се који Ваљевац налази у одређено време дана. Позиве, нарочито оне хитне, са три црвене "штрикле", није им носио на посао ни кући, него у кафану у којој је позивани био у то веме на мезету, шљивовици, ручку или вечери. Сава би о трошку позванога с ногу попио дуплу шљивовицу и према врсти и боји "куферте" убеђивао га да ли је или није "ништа опасно".
Нема коментара:
Постави коментар